Kako je Započelo Moje Svesno Spiritualno Putovanje

Rasla sam u ateističkoj porodici. Jedina osoba koja je verovala u Boga bila je moja baka Živka, sa kojom sam često i radosno odlazila u crkvu u Kovilju, jedno malo selo pored Novog Sada.

Tu sam se prvi put susrela sa onim osećajem ogromantnosti i velelepnosti. Ogromna crkva, besprekorna tišina i moja baka, koja pali sveće, čita očenaš i moli se. Miriše kandilo, a ja gledam u čudu i divim se.

Moja baka je svako jutro i noć pred leganje čitala očenaš, a ja sam je netremice gledala i upijala kako ona to radi sa puno ljubavi. Mada kao mala nisam puno toga razmela ali danas znam, da je tada bilo posejano seme vere u moje srce, jer moja baka je srcem verovala. Ona je bila osoba koju sam obožavala najviše na svetu. Bila je osoba koja je okupljala celu našu proširenu porodicu, za sve uskrsr i božiće, i sve slave i imendane i van toga. Prosto bila je posebna, topla duša koja je volela, i sve je davala od sebe.

Posle mnogo godina naišla sam na jedan članak, koji će uspostaviti još jednu vezu sa mojim unutrašnjim bićem.

Bila sam kod svoje drugarce Vladice i dok sam je čekala prelistavala sam neki časopis, i jedan naslov mi privuče pogled. Da li verujete u reinkarnaciju. Nisam znala šta to znači, ali sam zbog nečega pročitala taj tekst i ostala totalno pokošena onim što sam pročitala, jer to se poklapalo sa mojim unutrašnjim uverenjima. Oduvek mi je bilo besmisleno, rodimo se, nije mi to bilo pravedno, nešto je tu nedostajalo i upravo sam u tom tekstu taj deo našla i sada sve ima svoj smisao. Mi svi se rodimo, živimo, posle se opet reinkarniramo i zivimo zauvek. To mi je tada bilo dovoljno.

Oduvek sam o Bogu verovala ovako. Bilo bi tako divno i prekrasno, kada bi to bila istina da on postoji, Ali seme je raslo.

Sećam se išla sam u srednju vaspitačku školu, i drugarica mi je za rođendan kupila knjigumisli srca od Luiz Hej. To je bilo prvi put da sam se susrela sa idejom, da misli kreiraju naš život. U toj knjizi punoj pozitivnih afirmacija, koje sam čitajući gutala, polako se menjala moja svest, da toga baš nisam bila svesna tada, jer sam bila prilino detinjasta i nezrela, ali danas znam da je tako bilo.

Posle toga nabavila sam knjigu kako spasti sopstveni život od Luiz Hej, koja me je dokrajčila u potpunosti.U toj knjizi su pala u vodu sva moja opravdanja, zašto ne bih da se menjam.

Zatim, pošto sam tada već imala ćerku, naišla sam na knjigu Šri Činmoja kako vaspitati svoju decu, koja me je oborila sa nogu, i pročitavši još podosta knjiga od Šri Činmoja počela sam se baviti jogom i postala sam učenik velikog učitelja. Tada sam prvi put meditirala, i to je bio svojevrstan doživljaj. Tog trenutka u meditaciji, kada sam se povezala sa svojom Dušom svesno, krenule su reke suza. Osetila sam svoje unutrašnje biće. Plakala sam celo poslepodne, ali to su bile suze radosnice.

Od tada je krenulo moje svesno spiritualno putovanje. U mome sazrevanju su mi mnogo pomgle knjige Antoni De Mela, sve sam ih pročitala milion puta, i tek tada sam bolje razumela Luiz Hej i njeno učenje.

Sećam se kada sam prvi put pogledala u ogledalo, smejala sam se liku koji sam videla. Sve mi je bilo smešno,besmisleno i prazno i lažljivo neiskreno, što sam videla. To mi je bio znak, koliko ne volim sebe.

Navalila sam na sebe da se zavolim, i tada mi je u ruke došla knjiga Abraham, Ester i Džeri Hiks zakon privlačnosti. Ova knjiga me je obskrbila svim dodatnim uverenjima i alatima, kako sam dovoljna sebi sama da bi bila srećna i imala ispunjen život. Ja veoma volim ljude, ali ne volim da zavisim od njih i to sam naučila, jer tada nema očekivanja, koja te povrede.

Tada sam uzela predivnu debelu šarenu svesku i u nju sam pisala sve afirmacije koje sam pročitala u Luizinim knjigama, jer njene afirmacije su carske.Naravno i sve afirmacije u knjigama Ester i Džeri Hiks, tako da je debela sveska bila ispisana. Naučila sam sve napamet i sve to izgovarala pred velikim ogledalom, u kojem se moje lice sa maskom topilo i izranjalo polako ljudsko biće koje sam započela da volim.

Sve vreme sam meditirala kada sam imala potrebu, jer nikada se nisam upinjala, međutim ima sada već jedan dugačak period da meditiram dva puta najmanje na dan, i to mi jako pomaže, pogotovo u ovom vremenu buđenje i prisustva puno svetlosti koje upijamo.

Naučila sam da koristim misli kako bi oblikovala svoj život, i tako sam prestala biti bespomoćna i postala srećna osoba.

Naučila sam da svesna namera u nama može sve, ali baš sve! Nema tome ograničenja. Možemo sve biti i postati.

Naučila sam da je sreća i radost samo stvar izbora, i načina na koji ćeš da gledaš neki događaj, neko biće.

Naučila sam da pomoću emocija prepoznajem kada sam povezana sa unutrašnjim bićem, a kada nisam.

Naučila sam da razmišljam pozitivno pretežni deo dana, a ono što mi se javi na trenutke odmah pretvaram u pozitivnu energiju.

Naučila sam da u dubokoj meditaciji izgovaram neke svoje afirmacije, koje trenutno radim, jer tako moje biće lakše prima ovo reprogramiranje. To sam otkrila kada sam se bavila Siva metodom. Išla sam na dva kursa.

Naučila sam da je sve u mojim rukama, i da uvek kada mi se nešto ne sviđa kod mene, ja to mogu da promenim.

Naučila sam da budem totalno iskrena sa sobom, i da makar kakav izazov bio uvek posmatram sebe i sebe menjam, ne vredi da upirem prst u nekoga, kada imam ovlašćenja samo sebe da menjam, he he he

Puno sreće svima od srca, na spritualnom putu.

Ratnici Svetlosti