уторак, 10. јун 2014.

Vejn Dajer - Delite ono šta volite

Dok sam vozio svoju ćerku Samer na aerodrom, kako bi se vratila natrag na koledž nakon dugog porodičnog vikenda, ona se divila mom novom satu. Ovo je bio moj prvi, novi sat koji sam sebi kupio u poslednjih deset godina. Zaista sam uživao da gledam u njegovu zlatno-metalno, sjajnu boju I crnu pozadinu iza skazaljki, I dok sam to radio pomišljao sam kako je ovo moj omiljeni sat ikada. Ipak, znao sam u svom srcu da bi Samer obožavala da ga nosi, pošto su nekim razlogom muški satovi postali trenutno modni trend za mlade žene.
Dok sam je odbacio do aerodroma I pomogao joj sa njenim koferima, dobio sam impuls da skinem sat sa ruke I da joj ga poklonim, iako je to bio moj najomiljeniji materijalni predmet (pogotovo zato što praktično nemam nikakve predmete, niti mi je više stalo do toga, a kamoli da mi je nešto tako baš dragoceno)
Samerina reakcija bila je: Ne tata, pa ti voliš taj sat!
Ja sam insistirao, govoreći joj da ću biti još radosniji dajući joj taj sat I znajući da će ga ona čuvati I voleti. Taokođe sam osećao da će taj sat simbolizovati naš zajednički ostanak u vremenu, dok nas deli hiljade milja. Ukrcala se na avion sijajući od sreće, a ja sam se vratio kući osećajući da sam nemerljivo porastao kao osoba, pošto bi takav samilosni akt za mene bio veoma težak , ako ne I nemoguć, pre nekoliko godina.
Nekoliko meseci kasnije, Samer me je pozvala telefonom u Maui I rekla mi da mi šalje jedan poklon, naglašavajući da je to veoma, veoma specijalan poklon. Ispostavilo se da je to bila njena omiljena slika svih vremena koju je naslikala I koju je dugo vremena držala na zidu u svom stanu. Kasnije mi je priznala: Zaista sam naučila nešto onog dana kada si mi poklonio tvoj voljeni sat, I poželela sam da ti dam nešto što je moj jedan jedini, broj jedan omilljeni predmet koji imam. Dajem ga tebi tata, čak iako mi je teško da se rastanem od slike, ipak želim da imaš sa sobom deo mene koji volim.
Slika ponosno visi na mom zidu kao simbol lepote I perfekcionizma da uvek delamo samilosno kao reakcija na impuls momenta. Tako što jesmo I što živimo samilost, mi pozivamo I ohrabrujemo druge, svojim primerom, da izaberu I učine isto.


Нема коментара:

Постави коментар