TEORIJA STRUNA

Brajan Grin, govoreći o teoriji struna kaže da bi ova teorija mogla dati odgovor zašto je 20-ak prirodnih konstanti podešeno baš tako kako ih mi vidimo kroz različite načine vibriranja struna. O čemu se tu radi? Teorija struna je pokušaj da se sve elementarne čestice opišu na jedinstven način, kroz vibracije u višedimenzionalnom prostor-vremenu. Ova teorija je uopštenje aktuelne teorije elementarnih čestica koja se zove Standardni model. U okviru Standardnog modela vrlo precizno su opisane sve poznate elementarne čestice i one su svrstane kao na slici:

Elementarne interakcije čestica (Wikipedia)

Šest lepton i šest kvarkova grade čestice materije. Foton, dva W i jedan Z bozon, zajedno sa osam gluona su gradijentni bozoni i oni su povezani sa silama koje se javljaju između čestica materije. I tu je još Higsov bozon, koji masenim česticama daje masu. Veze na ovom crtežu predstavljaju meru interakcije između različitih česticama i u Standardnom modelu to su slobodni parametri teorije. Tako je npr. interacija između Higsovog bozona i elektrona odgovorna za masu elektrona.

Mi znamo kolika je ta masa iz eksperimenta i ona nije predviđena teorijom. Isto je i sa masama ostalih elementarnih čestica, kao i s konstantama interakcije. Na primer, naelektrisanje elektrona je povezano sa merom kojom elektron interaguje sa električnim i magnetnim poljem, odnosno fotonom. Slično je i sa ostalim interakcijama. Kada se razmotre svi slobodni parametri Standardnog modela, vidi se da ih ima 19. Postoji nada da će teorija struna predstavljati dublje poznavanje elementarnih čestica i načina kako one interaguju, i dati jedinstven teorijski model za sve te parametre. A zašto ne daje više parametara? Kada bi ih davala, onda bi to bila loša teorija koja ne opisuje prirodu.

dr Duško Latas
Fizički fakultet
Beogradski univerzitet    www.viva-fizika.org