Šećerni trenuci

November 27, 2013

Život i univerzum u kojem živimo je uvek dobronameran prema nama. Uvek nam daje nove prilike da se razvijamo i napredujemo kroz iskustvo, bivajući tako sve više i više ono što istinski jesmo. Kažem ono što istinski jesmo, jer ovo iskustvo života u fizičkom svetu je kao san u kojem nismo svesni onoga što zapravo sve vreme jesmo. Čisto bezvremensko biće koje boravi u ovom fizičkom telu. Na ovaj način svesnost koja jesmo, ima mogućnost da oseća i iskusi mnoga iskustva.

Sva iskustva bilo da su prijatna ili ne, su dragocena za nas i nisu nikad igrom slučaja u našem životu. Često puta smo zahvalni za divne trenuke, one koji su prijatni, opijajući i radosni.

Ja ih nazivam šećerni trenuci.

Prema njima imamo puno hvale, srdačnosti i vremena koje im poklanjamo.

Međutim život uvek daje, čak i u onim teškim i bolnim trenucima, bilo da su to u pitanju međuljudski odnosi ili neki događaji koji nas uzdrmaju iz temelja.

Ne vidimo uvek dobru nameru života, blagoslov svake nove prilike. Ma koliko bilo uznemirujuće i neprijatno, svaka situacija je nova i dragocena prilika i možemo joj reći hvala. Možda nećemo tada videti zbog čega je ipak dobro to što nam se dešava, ali vremenom možemo uvideti da je sve blagoslov ovog univerzuma i života. U tim trenucima koji nas pokrenu iz temelja, možemo biti najzahvalniji, jer su nas oni najviše pokrenuli i promenuli u životu.

Život uvek daje!

Univerzum uvek daje!

Bog uvek daje!

Kroz iskustvo nam se daje!

Zato svemu u našem životu recimo hvala, a ponajviše baš onom najizazovnijem što nam se dešava!