Volim Svoj Život

Danas sedim opušteno, u miru svoje sobe i misli su mi se umirile. Osećam kao da sam svuda po malo prisutna. To je ono stanje prijatnosti i opuštenosti, kada ste spremni da budni sanjate.

Svesna koliko mi je udobno i koliko uživam u ovom trenutku, ispijajući svoju kaficu i mazeći svoga psa u krilu, nešto me prenu iz tog sna, jedna misao.

Kako je divan moj život!

Pomalo probuđena iz jednog trenutka, bila sam zatečena tom porukom, i počela sam razmišljati o tome.

Kako je divan moj život.

Nasmejala sam se, i vratila mislima u prošlost.

Setila sam se trenutaka, kada sam se budila sa mrzovoljom i mržnjom prema sebi, kada je svaki dan za mene bio neizvesnost, šta se sve može desiti, i kako sam u tome bespomoćna, jer nisam mnogo toga što drugi jesu, i nemam mnogo toga što drugi imaju, i nemam nikakve sposobnosti, ni talente, i ništa ne znam dobro da radim. Ničega nema u meni što je za poštovanje i pohvalu. Sve što započnem ne polazi mi za rukom da uspešno završim.

Sećam se toga osećaja, kako nisam volela svoj život i sebe. Gledala sam se u ogledalo samo da se eventualno očešljam ili našminkam, ali tada je moje lice na sebi imalo masku, da ne bih slučajno videla emocije koje nosim u sebi.

Vraćam se ponovo u sadašnjost, i lagano stresam sa sebe to vreme skučenosti i beznađa, i kažem sebi.

O hvala ti Bože, na tome što sam postala danas ovo što jesam. Hvala ti Bože jer danas volim svoj život, naprosto sam zaljubljena i oduševljena svojim životom.

Kada čovek nauči da ničim ne uslovljava svoju sreću življenja, onda je lako biti srećan, jer tada je sreća svuda oko nas, na svakom koraku.

U divnom jutru u kojem se budimo divno naspavani…

U oblačnom danu, čije je nebo puno divnih veličanstvenih oblaka, kao stvoreno za šetnu i promatranje…

U igri pasa lutalia…

U trenutku kada svi ukućani sednu za sto da ručaju zajedno…

U redovima neke knjge, za koju vam se čini, kao da je za vas pisana, jer odgovara na vaša pitanja…

U glasnom i razigranom ragovoru školaraca, koji govore o svemu još uvek, kao da je sve moguće za njih, jer nisu zaboravilo ko su.

U cvrkutu ptica i radosnoj igri malene dece.

Svuda gde god pogledamo je radostan prizor, ako ne uslovljavamo tu ljubav nekim svojim ne dostatkom nečega, što još nismo ili nečega što još nemamo.

Kada pogledamo u sebe iznutra, znamo pouzdano da smo uvek činili najbolje što smo znali, pa kako onda sebe da ne volimo, to je besmisleno.

Svesni smo da se stalno menjamo i razvijamo i taj je proces večan, pa kada ćemo voleti sebe ako ne sada i ovde, bez odlaganja.

Smeškam se i dalje pijuckajući svoju kaficu, i gledam u svog voljenog psa Bibja i kažem mu.

Kako je divan naš život, baš se lepo provodimo.

Iskreno volim svoj život, i sa tom mišlju se budim i ustajem svako jutro.